Uvod
Ugovor o radu predstavlja osnovni i najvažniji pravni akt koji definiše odnos između poslodavca i zaposlenog. Njime se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti obe strane u radnom odnosu. U savremenim uslovima rada, pravilno zaključen i zakonito sproveden ugovor o radu je ključan za pravnu sigurnost i zaštitu zaposlenih, kao i za efikasno funkcionisanje poslodavaca.
Cilj ovog teksta je da pruži sveobuhvatan pregled ključnih aspekata ugovora o radu, od njegovih osnovnih elemenata, preko vrste radnih odnosa, prava i obaveza koji proizlaze iz ovog ugovora, do pitanja prestanka radnog odnosa..
Oblik i sadržina ugovora o radu
Oblik ugovora o radu
U Republici Srbiji, oblast radnih odnosa uređena je Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), koji propisuje obavezu postojanja pisanog ugovora o radu i njegove obavezne elemente.
Ugovor o radu mora biti potpisan najkasnije pre stupanja na rad zaposlenog. Ukoliko se desi da zaposleni i poslodavac ne zaključe ugovor o radu pre početka rada, radni odnos se smatra zasnovanim, i to danom stupanja na rad zaposlenog. U tom slučaju, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac, pri čemu se moraju sačiniti najmanje tri primerka od kojih dva zadržava poslodavac, a jedan zaposleni. Poslodavac je dužan da u mestu rada drži najmanje jedan primerak ugovora o radu.
Sadržina ugovora o radu
Zakonom o radu propisano je da ugovor o radu mora da sadrži najmanje sledeće elemente:
- Naziv i sedište poslodavca;
- Lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
- Vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
- Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- Mesto rada;
- Vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
- Trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
- Dan početka rada;
- Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
- Novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
- Elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
- Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
- Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži prethodno navedene elemente ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom. Ukoliko je to slučaj, u ugovoru se mora naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu ili opšteg akta poslodavca – pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora.
Aneks ugovora o radu
Aneks ugovora o radu je pravni akt kojim se vrše izmene i/ili dopune postojećih odredbi ugovora o radu, kao što su promena radnog mesta, visine zarade, radnog vremena ili drugih elemenata radnog odnosa.
Važno je naglasiti da poslodavac ne može jednostrano menjati odredbe ugovora o radu. Izmene su dozvoljene isključivo u slučajevima propisanim Zakonom o radu i opštim aktima poslodavca, i to uz poštovanje zakonske procedure. U suprotnom, takve izmene bi mogle biti proglašene nevažećim.
Vrste radnog odnosa
Zakon o radu poznaje različite oblike ugovora o radu, u zavisnosti od trajanja, načina angažovanja, i posebnih uslova.
Angažovanje uz zasnivanje radnog odnosa:
- Ugovor o radu na neodređeno vreme;
- Ugovor o radu na određeno vreme.
Angažovanje lica van radnog odnosa:
- Ugovor o privremenim i povremenim poslovima;
- Ugovor o delu;
- Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju;
- Ugovor o dopunskom radu.
Zaključivanjem pomenutih ugovora se, dakle, ne zasniva radni odnos, pa samim tim lica koja zaključe ove ugovore nemaju prava koja imaju zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno, odnosno ugovora o radu na određeno vreme.
Ugovor o radu na neodređeno vreme
Ovo je osnovni i najčešći oblik ugovora o radu, koji se zaključuje bez vremenskog ograničenja. Upravo iz tog razloga, smatra se najstabilnijim oblikom radnog odnosa.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu na određeno vreme
Zaključuje se samo ukoliko postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili zbog nastanka određenog događaja za vreme dok je potrebno da se posao obavlja. Pored toga, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:
1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci; *
5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka po istom, odnosno drugom pravnom osnovu. Međutim, ukupno trajanje tih ugovora, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duže od 24 meseca (prekid između dva uzastopna ugovora koji traje manje od 30 dana ne smatra se prekidom radnog odnosa).
Izuzeci od ovog pravila postoje, ali su retki i izričito predviđeni Zakonom o radu (npr. kod novoosnovanog poslodavca vremenski limit je 36 meseci u prvoj godini poslovanja).
Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Zaključuje se za poslove koji ne traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini, u pisanoj formi, i to sa;
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Ugovor o delu
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu se često u praksi zaključuje i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom, u kom slučaju ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Ugovor o delu zaključuje se obavezno u pisanom obliku.
Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, u kom slučaju se novčana naknada ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu.
Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju obavezno se zaključuje u pisanom obliku.
Dopunski rad
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pisanom obliku.
Prava i obaveze iz ugovora o radu
Bez obzira na to da li se radi o zaposlenom ili poslodavcu, obe strane su dužne da poštuju prava i obaveze koje su propisane Zakonom o radu, opštim aktima poslodavca, kao i samim ugovorom o radu.
Prava i obaveze zaposlenog
Zaposleni ima pravo na:
- odgovarajuću zaradu;
- bezbedne i zdrave uslove rada;
- zdravstvenu zaštitu;
- zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti;
- materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti;
- ograničeno radno vreme;
- odmor u toku rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor;
- zaštitu privatnosti i ličnih podataka;
- zaštitu od diskriminacije i uznemiravanja.
Zaposleni je dužan da:
- savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
- poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
Prava i obaveze poslodavca
Poslodavac ima pravo da:
- organizuje proces rada;
- daje radne naloge;
- vrši kontrolu rada zaposlenih.
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, o tome da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.
Prava iz radnog odnosa
Prava iz radnog odnosa obuhvataju sva prava koja zaposleni ostvaruje po osnovu zaključenog ugovora o radu, zakona, kolektivnog ugovora ili opšteg akta poslodavca.
Najvažnija prava iz radnog odnosa su:
- pravo na zaradu i naknadu zarade;
- pravo na bezbednost i zdravlje na radu;
- pravo na odmor, odsustvo i dopust;
- pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu;
- pravo na zaštitu dostojanstva, privatnosti i ličnih podataka;
- pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje;
- pravo na zaštitu od nezakonitog otkaza.
Obaveze iz radnog odnosa
Obaveze iz radnog odnosa predstavljaju skup dužnosti zaposlenog i poslodavca koje proističu iz ugovora o radu i zakona.
Zaposleni je dužan da savesno obavlja poverene poslove, poštuje radnu disciplinu i čuva poslovne tajne, dok je poslodavac dužan da obezbedi sigurne uslove rada, isplaćuje zaradu u skladu sa ugovorom i poštuje prava zaposlenih.
Nepoštovanje obaveza iz radnog odnosa može biti osnov za disciplinsku odgovornost ili prestanak radnog odnosa.
Prestanak ugovora o radu
Načini prestanka
Ugovor o radu može prestati:
- sporazumom između poslodavca i zaposlenog;
- otkazom (od strane poslodavca ili zaposlenog);
- istekom roka (kod ugovora na određeno);
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni ne sporazumeju drugačije;
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
- smrću zaposlenog;
- drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaključak
Ugovor o radu je ključni dokument koji uređuje radni odnos i predstavlja osnov za ostvarivanje svih prava i obaveza zaposlenih i poslodavca. Njegovo pravilno sastavljanje, poštovanje zakonskih normi i jasna komunikacija između ugovornih strana su preduslov za stabilne i zakonite radne odnose.
U savremenim uslovima rada, gde se sve češće susrećemo sa fleksibilnim oblicima zapošljavanja, od suštinskog je značaja poznavati osnovne elemente ugovora o radu i prava koja iz njega proizlaze. Pravilno tumačenje i primena ugovora o radu doprinosi boljoj zaštiti zaposlenih i efikasnijem poslovanju poslodavaca.
Često postavljana pitanja o ugovoru o radu (FAQ)
1. Da li se može ugovoriti probni rad i koliko on može trajati?
Da, ugovorom o radu može se predvideti probni rad koji ne može trajati duže od šest meseci. Tokom probnog rada zaposleni ima sva prava i obaveze kao i ostali zaposleni. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana (poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu). Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (u kom slučaju je poslodavac takođe dužan da donese odgovarajuću odluku o prestanku radnog odnosa zaposlenog). Ako zaposleni nastavi da radi i nakon isteka probnog roka, smatra se da je probni rad uspešno okončan.
2. Koja su prava zaposlenih koji rade na poslovima sa povećanim rizikom?
Zaposleni koji rade na poslovima sa povećanim rizikom po život i zdravlje imaju pravo na posebnu zaštitu, redovne lekarske preglede i skraćeno radno vreme. Poslodavac je dužan da obezbedi posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i internim aktima poslodavca.
3. Da li zaposleni mora da radi u prostorijama poslodavca?
Ugovorom o radu utvrđuje se mesto rada koje može biti prostorija poslodavca, drugo određeno mesto, više lokacija ili mesto prebivališta zaposlenog, ukoliko se radi o radu od kuće ili na daljinu. Poslodavac (Ukoliko zaposleni ne obavlja posao na ugovorenom mestu rada to može predstavljati razlog za otkaz ugovora o radu) je dužan da obezbedi bezbedne uslove rada u svim prostorijama u kojima zaposleni obavlja posao.
4. Koja je razlika između punog, nepunog i skraćenog radnog vremena?
Puno radno vreme ne može trajati duže od 40 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme podrazumeva rad kraće od punog radnog vremena, pri čemu zaposleni ostvaruje srazmerna prava iz radnog odnosa.
Skraćeno radno vreme se uvodi za poslove sa povećanim rizikom i računa se kao puno radno vreme – zaposleni u tom slučaju ostvaruje sva prava kao da radi 40 časova nedeljno.
5. Da li je poslodavac dužan da obezbedi prostorije, opremu i uslove za rad?
Da. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi adekvatne prostorije, opremu i sredstva za rad, kao i zaštitnu opremu u skladu sa prirodom posla. Takođe je dužan da redovno održava prostorije i opremu kako bi obezbedio bezbedne i zdrave uslove rada. U suprotnom zaposleni može obavestiti inspekciju rada.
6. Da li zaposleni ima obavezu čuvanja poslovnih tajni i imovine poslodavca?
Da. Zaposleni je dužan da čuva poslovne tajne poslodavca, kao i imovinu i sredstva za rad koja koristi. Odgovoran je za svaku štetu koju prouzrokuje na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom. Povreda ove obaveze može predstavljati osnov za otkaz ugovora o radu.
7. Kada i kako se zaključuje ugovor o radu?
Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Pre potpisivanja ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom pruži obaveštenje o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i obavezi da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Ugovor se zaključuje u najmanje tri primerka — jedan primerak zadržava zaposleni, a dva poslodavac.
8. Koji su osnovni uslovi za zasnivanje radnog odnosa?
Da bi se zasnovao radni odnos, lice mora da ima najmanje 15 godina života (uz saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca,ako je mlađe od 18), da poseduje odgovarajuću stručnu spremu i da obavi lekarski pregled kod nadležnog zdravstvenog organa, ako je to propisano.
9. Da li je lekarski pregled obavezan pre zasnivanja radnog odnosa?
Zaposleni nisu u obavezi da se podvrgnu lekarskom pregledu pre zasnivanja radnog odnosa. Međutim, kada su u pitanju radna mesta sa povećanim rizikom, obavezan je prethodni lekarski pregled, kako bi se utvrdili i ocenili posebni zdravstveni uslovi, odnosno sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom u odnosu na faktore rizika utvrđene aktom o proceni rizika kod poslodavca.
Prethodni lekarski pregled zaposlenog vrši se:
- pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom;
- pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom;
- prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi;
- ukoliko je zaposleni raspoređen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.
Pored toga, lekarski pregled je obavezan i za lice mlađe od 18 godina života, budući da Zakon o radu propisuje da takvo lice može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
10. Koja prava proizlaze iz radnog odnosa, a nisu navedena u ugovoru o radu?
Zaposleni ima i zakonska prava koja ne moraju biti posebno navedena u ugovoru – poput prava na godišnji odmor, prava na naknadu troškova za prevoz, prava na sindikalno delovanje, kao i prava na zaštitu u slučaju nezakonitog otkaza.
11. Šta ako poslodavac ne poštuje obaveze iz radnog odnosa?
U tom slučaju zaposleni može da se obrati inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak radi zaštite svojih prava. Poslodavac može biti novčano kažnjen, a u nekim slučajevima i krivično odgovoran.
Naša advokatska kancelarija stoj vami na raspolaganju svim licima kojima je potrebna pomoć u izradi, analizi ili tumačenju ugovora o radu.
Napomena: Ovaj članak je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet, niti se odnosi na pojedinačne slučajeve. Za sva pitanja u vezi sa ugovorom o radu, kao i za pravnu pomoć obratite nam se sa poverenjem.
