Nasilje u porodici – tvoja pravna zaštita

Nasilje u porodici jedno je od najtežih i najosetljivijih društvenih i pravnih pitanja. Pored toga što ostavlja duboke posledice na žrtvu i porodicu, ono predstavlja krivično delo koje se strogo sankcioniše u skladu sa zakonima Republike Srbije, uz jasno definisane mehanizme podrške i zaštite žrtvama nasilja. U ovom tekstu osvrnućemo se na pravni okvir zaštite, vrste nasilja, postupke pred nadležnim organima i mehanizme zaštite žrtava.

Sadržaj:

1. ŠTA SE SMATRA NASILJEM U PORODICI?
2. PRAVNI OKVIR I NADLEŽNI ORGANI
3. HITNE MERE ZAŠTITE
4. MERE ZAŠTITE PREDVIĐENE PORODIČNIM ZAKONOM
5. KRIVIČNI POSTUPAK I SANKCIJE
6. PRAVA I PODRŠKA ŽRTAVA
7. ULOGA ADVOKATA U POSTUPCIMA NASILJA U PORODICI
8. NAJČEŠĆA PITANJA
9. ZAKLJUČAK

1. ŠTA SE SMATRA NASILJEM U PORODICI?

Prema Krivičnom zakoniku, nasilje u porodici čini lice koje primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. 

Zaštita telesnog i duševnog integriteta žrtve

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici štiti telesni i duševni integritet svakog člana porodice. Povreda telesnog integriteta podrazumeva svaku fizičku povredu, dok povreda duševnog integriteta obuhvata psihičko nasilje — strah, poniženje, emocionalnu kontrolu i dugotrajno psihičko maltretiranje. Sud u postupku može naložiti psihološko ili psihijatrijsko veštačenje kako bi se utvrdile posledice nasilja i stepen ugrožavanja duševnog zdravlja žrtve. Na ovaj način se naglašava da nasilje nije samo fizičko, već i emocionalno ugrožavanje dostojanstva i bezbednosti člana porodice.

Najčešći oblici nasilja u porodici su:

• fizičko nasilje (udaranje, guranje, nanošenje telesnih povreda),
• psihičko nasilje (uvrede, pretnje, zastrašivanje, kontrolisanje),
• ekonomsko nasilje (uskraćivanje sredstava za život, zabrana raspolaganja imovinom ili zaradom),
• seksualno nasilje (prisiljavanje na neželjene odnose),
• proganjanje i kontrola putem savremenih tehnologija

2. PRAVNI OKVIR I NADLEŽNI ORGANI

Zaštita od nasilja u porodici u Republici Srbiji zasniva se na više zakonskih propisa koji imaju za cilj da pruže brzu i efikasnu zaštitu žrtvama porodičnog nasilja.

• Krivičnom zakoniku – gde je nasilje u porodici posebno krivično delo, za koje su predviđene zatvorske kazne. 
• Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici – koji uvodi hitne mere zaštite (udaljenje učinioca iz stana, zabrana prilaska i kontaktiranja žrtve, privremena mera zabrane nošenja oružja i dr.). 
• Porodičnom zakonu – koji žrtvi daje mogućnost da traži zaštitu putem posebnih sudskih postupaka i privremenih mera.

3. KO MOŽE BITI ŽRTVA NASILJA U PORODICI?

Žrtva nasilja u porodici može biti svako lice koje se nalazi ili se ranije nalazilo u porodičnim ili partnerskim odnosima sa učiniocem i to:

• lice sa kojim se učinilac nalazi ili se nalazio u bračnom, vanbračnom ili partnerskom odnosu,
• lice koje je sa učiniocem u krvnom srodstvu u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do drugog stepena,
• lice koje je sa učiniocem u srodstvu po tazbini do drugog stepena,
• usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj,
• svako drugo lice sa kojim učinilac živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Ovakvo široko definisanje kruga žrtava ima za cilj da obezbedi potpunu pravnu zaštitu, ne samo supružnicima ili deci, već i svim licima koja sa učiniocem dele porodične ili životne veze i koja zbog toga mogu biti izložena nasilju.

4. HITNE MERE ZAŠTITE

Hitne mere zaštite predstavljaju privremene mere koje se izriču kako bi se odmah sprečilo dalje nasilje i obezbedila bezbednost žrtvama nasilja, naročito onima koje su u neposrednoj opasnosti.Zakon o sprečavanju nasilja u porodici propisuje dve vrste hitnih mera:

• privremeno udaljenje učinioca iz stana, bez obzira na njegovo pravo svojine ili zakupa, i
• privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.

Postupak izricanja hitnih mera

Policija može na licu mesta, odmah po saznanju za nasilje, izreći obe hitne mere. Mera se izriče naređenjem, koje se uručuje učiniocu nasilja. Ukoliko učinilac odbije da primi naređenje, policijski službenik o tome sastavlja službenu belešku, čime se smatra da je naređenje uredno uručeno.

Obaveštavanje nadležnih organa

Nadležni policijski službenik odmah nakon uručenja naređenja dostavlja primerak:

• osnovnom javnom tužiocu na čijem području žrtva ima prebivalište ili boravište,
• centru za socijalni rad, i
• grupi za koordinaciju i saradnju.

Istovremeno, žrtva nasilja se pismeno obaveštava o izrečenoj hitnoj meri.

Uloga javnog tužioca i suda

Po prijemu obaveštenja i procene rizika, osnovni javni tužilac proučava dostavljene podatke i vrednuje procenu policije.

Ako utvrdi da postoji neposredna opasnost od nasilja, dužan je da u roku od 24 časa od uručenja naređenja učiniocu podnese sudu predlog za produženje hitne mere.

Procena rizika i opasnosti od nasilja u porodici

Prilikom svake prijave nasilja u porodici, policija i centar za socijalni rad sprovode procenu rizika kako bi utvrdili da li postoji opasnost nasilja u porodici ili mogućnost njegovog ponavljanja. Ova procena obuhvata analizu ranijih prijava, ponašanja učinioca, posedovanja oružja, zavisnosti od alkohola ili droga i emocionalnog stanja žrtve. Na osnovu prikupljenih informacija, izrađuje se procena nivoa rizika — nizak, umeren ili visok — koja se dostavlja javnom tužiocu. Ako postoji neposredna opasnost, tužilac mora bez odlaganja predložiti sudu izricanje ili produženje hitnih mera zaštite.

O predlogu odlučuje osnovni sud na čijem području žrtva ima prebivalište ili boravište. Sudija pojedinac donosi rešenje bez održavanja ročišta, najkasnije u roku od 24 časa od prijema predloga.

5. MERE ZAŠTITE PREDVIĐENE PORODIČNIM ZAKONOM

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Mera zaštite mogu trajati najviše godinu dana. Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Sprovođenje i nadzor mera zaštite

Mere zaštite od nasilja u porodici izriče sud na predlog javnog tužioca, centra za socijalni rad ili same žrtve. Ove mere imaju za cilj da se odmah spreči ponavljanje nasilja i obezbedi sigurnost članova porodice. Sprovođenje i nadzor mera zaštite povereno je policiji i centrima za socijalni rad, koji redovno prate poštovanje zabrane prilaska, uznemiravanja ili kontakta sa žrtvom. Ukoliko učinilac prekrši izrečene mere zaštite nasilja, sud može naložiti pritvor ili pokrenuti novi krivični postupak zbog nepoštovanja sudskog naloga. Ovim mehanizmom obezbeđuje se da zaštita žrtve ne ostane samo formalna, već stvarna i efikasna.

Ove mere mogu obuhvatati:

• izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
• zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

6. KRIVIČNI POSTUPAK I SANKCIJE

Krivično delo nasilja u porodici sankcioniše se u skladu sa težinom posledica i okolnostima pod kojima je izvršeno. Sankcije mogu obuhvatiti novčane kazne i kazne zatvora, a za teže oblike nasilja zakon predviđa višegodišnje zatvorske kazne. 

Kazne za nasilje u porodici prema Krivičnom zakoniku:

• Osnovni oblik – lice koje izvrši nasilje prema članu porodice može biti kažnjeno zatvorom od 3 meseca do 3 godine.
• Korišćenje oružja ili opasnog sredstva – ako je nasilje izvršeno upotrebom oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva podobnog da teško povredi telo ili zdravlje, učinilac se kažnjava zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
• Teške posledice ili nasilje prema maloletnom licu – ukoliko je usled nasilja nastupila teška telesna povreda, teško narušavanje zdravlja ili je delo učinjeno prema maloletnom licu, kazna je zatvor od 2 do 10 godina.
• Smrt člana porodice – ako je nasilje imalo za posledicu smrt člana porodice, predviđena kazna je zatvor od 5 do 15 godina. Ako je žrtva maloletno lice, kazna je najmanje 10 godina zatvora.
• Kršenje zaštitnih mera – lice koje prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, koje mu je sud odredio na osnovu zakona, može biti kažnjeno zatvorom od 3 meseca do 3 godine i novčanom kaznom.

Žrtva nasilja ima pravo da podnese krivičnu prijavu, ali u praksi, postupak često pokreće javni tužilac na osnovu službene dužnosti, čim dobije saznanja o izvršenom delu.

7. PRAVA I PODRŠKA ŽRTAVA

Žrtve nasilja u porodici imaju pravo na:

• podršku centara za socijalni rad,
• zaštitu i siguran smeštaj u sigurnim kućama,
• psihološku i medicinsku pomoć.

Važno je naglasiti da prijavljivanje nasilja nije samo pravo, već i obaveza – svaki građanin koji ima saznanje o nasilju u porodici dužan je da to prijavi nadležnim organima.

Svi koji se suočavaju sa nasiljem ili imaju saznanja o njemu mogu ga prijaviti pozivom na broj 192 (policija) ili 0800 100 600 (SOS linija za nasilje u porodici).

8. ULOGA ADVOKATA U POSTUPCIMA NASILJA U PORODICI

U ovakvim situacijama, pravna pomoć advokata može biti presudna. Advokat može:

• pomoći u podnošenju predloga za mere zaštite,
• zastupati žrtvu pred sudom,
• obezbediti da se postupak vodi efikasno i bez odlaganja,
• pružiti savet o svim pravnim opcijama i pravima žrtve.

Pravovremena pravna zaštita često je ključna za sigurnost i dalji život žrtve.

9. STATISTIČKI PODACI I PRAKSA U SRBIJI

Prema podacima Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji se godišnje prijavi nekoliko desetina hiljada slučajeva nasilja u porodici. Samo tokom 2024. godine evidentirano je preko 27.000 prijava nasilja u porodici, od čega je u velikom broju slučajeva policija izrekla hitne mere udaljenja nasilnika iz stana i zabrane prilaska.

Statistika pokazuje da su žene najčešće žrtve nasilja (u preko 70% slučajeva), dok su nasilnici najčešće bračni ili vanbračni partneri. Poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen – žrtve često ćute zbog straha, ekonomske zavisnosti ili nedostatka poverenja u institucije.

U praksi, sudovi relativno brzo postupaju po predlozima za zaštitne mere, a tužilaštva su obavezna da hitno reaguju na svaku prijavu. Međutim, broj ponovljenih slučajeva ukazuje da sistem zaštite još uvek nije u potpunosti efikasan i da je potrebna kontinuirana saradnja svih institucija.

10. NAJČEŠĆA PITANJA:

1. Da li se nasilje mora dokazati telesnim povredama?

Ne. Nasilje u porodici postoji i kada nema vidljivih povreda. Psihičko i ekonomsko nasilje su takođe obuhvaćeni zakonom.

2. Da li nasilnik može da se vrati u porodični dom?

Ako sud izrekne meru udaljenja iz stana, nasilnik nema pravo da se vrati u zajednički dom dok mera traje. Kršenje ove mere povlači krivičnu odgovornost i može rezultirati zatvorskom kaznom.

3. Može li žrtva da traži naknadu štete? 

Da. Pored krivičnih i zaštitnih mera, žrtva nasilja može pokrenuti parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete (npr. troškovi lečenja, pretrpljeni bol, strah, duševni bol zbog povrede ugleda i dostojanstva).

4. Šta ako nasilje traje godinama, ali nije prijavljeno? 

Nasilje koje se ponavlja ili traje duže vreme često se teško dokazuje, ali to nije razlog da se ne prijavi. Sud i tužilaštvo uzimaju u obzir sve dokaze  kao što je medicinska dokumentacija, izjave svedoka, SMS i Viber poruke, fotografije, pa čak i svedočenja dece. Dugotrajno nasilje može biti otežavajuća okolnost za nasilnika. 

5. Šta ako nasilnik ne poštuje izrečene mere?

Kršenje hitnih mera ili mera zaštite predstavlja posebno krivično delo i za njega je predviđena zatvorska kazna.

6. Da li se nasilje u porodici smatra posebnim krivičnim delom?

Da. Nasilje u porodici je posebno krivično delo definisano članom 194 Krivičnog zakonika Republike Srbije. Spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice, zajedno sa delima poput zlostavljanja i zanemarivanja maloletnog lica ili neizvršavanja porodičnih obaveza. Za ovo delo predviđene su stroge zatvorske kazne, u zavisnosti od težine posledica i okolnosti pod kojima je izvršeno.

7. Koja je uloga državnih organa u zaštiti od nasilja u porodici?

Državni organi imaju centralnu ulogu u zaštiti žrtava nasilja. Policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad deluju kroz tzv. Grupe za koordinaciju i saradnju, koje zajednički odlučuju o merama zaštite i prate sprovođenje slučajeva. Ministarstvo pravde i Ministarstvo rada sprovode državne programe edukacije, nadzora i prevencije nasilja u porodici. Ovaj sistem obezbeđuje da se na svaku prijavu reaguje brzo i efikasno.

8. Kako se štite žene kao najugroženija grupa žrtava?

Žene su najčešće žrtve porodičnog nasilja — u više od 70% slučajeva prema statistici MUP-a i Ministarstva pravde. Srbija je potpisnica Istanbulske konvencije, koja obavezuje državu da preduzima posebne mere zaštite žena od svih oblika nasilja. Postoje SOS telefoni za žene, sigurne kuće i besplatna pravna pomoć. Takođe, Zakon o rodnoj ravnopravnosti garantuje dodatne mehanizme zaštite i prevencije diskriminacije i nasilja nad ženama.

9. Koja je razlika između nasilja i zlostavljanja u porodici?

Iako se pojmovi često koriste kao sinonimi, zlostavljanje ima šire značenje i može obuhvatiti dugotrajno psihičko, emocionalno, seksualno ili ekonomsko ugrožavanje člana porodice. Nasilje u užem smislu podrazumeva primenu sile, pretnji ili ponašanja koje neposredno ugrožava telesni ili duševni integritet. Zlostavljanje se često javlja kao kontinuirani oblik nasilja, naročito prema deci, starijim licima i osobama sa invaliditetom.

10. Na koje informacije žrtva ima pravo tokom postupka?

Žrtva ima pravo da u svakoj fazi postupka bude informisana o svojim pravima, toku predmeta, trajanju i produženju mera zaštite. Nadležni organi su obavezni da pruže jasne i razumljive informacije o dostupnoj pomoći – uključujući kontakte sigurnih kuća, SOS linija i službi za besplatnu pravnu pomoć. Transparentno informisanje žrtve doprinosi osećaju sigurnosti i efikasnijem sprovođenju zaštite.

11. Koja krivična dela su povezana sa nasiljem u porodici?

Pored nasilja u porodici, često se javljaju povezana dela kao što su zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica, nedavanje izdržavanja, ugrožavanje sigurnosti i proganjanje. U praksi, tužilaštvo može voditi postupke za više dela istovremeno, u zavisnosti od dokaza i težine posledica. Na taj način se obezbeđuje potpuna pravna zaštita svih članova porodice.

12. Da li država obezbeđuje posebne programe podrške i prevencije?

Da. Država sprovodi niz programa prevencije nasilja kroz Ministarstvo pravde, Ministarstvo rada i lokalne samouprave. Ti programi uključuju edukacije policijskih i socijalnih radnika, kampanje za podizanje svesti i jačanje mehanizama zaštite žena i dece. Postoje i specijalizovani državni centri i savetovališta koja pružaju besplatnu psihološku i pravnu podršku.

13. Gde žrtve mogu pronaći tačne i proverene informacije o pomoći?

Zvanične informacije o dostupnim vidovima pomoći nalaze se na veb stranicama Ministarstva pravde, Ministarstva rada, kao i lokalnih centara za socijalni rad. Žrtve mogu pozvati SOS liniju 0800 100 600 ili se obratiti policiji na broj 192. 

Advokatske kancelarije specijalizovane za porodično pravo takođe pružaju detaljne informacije o postupcima zaštite i pravima žrtava. Naša kancelarija je takođe specijalizovana za pružanje pravne pomoć u ovoj oblasti, kao i detaljnih informacija o postupcima zaštite i pravima žrtava

11.Zaključak

Nasilje u porodici je ozbiljan društveni i pravni problem koji zahteva brzu i efikasnu reakciju. Pravna regulativa u Srbiji pruža širok spektar mehanizama zaštite, ali ključnu ulogu imaju pravovremeno prijavljivanje i aktivno uključivanje svih nadležnih institucija.

Naša advokatska kancelarija stoji na raspolaganju svim licima kojima je potrebna pravna zaštita i zastupanje u postupcima vezanim za nasilje u porodici – bilo da su u pitanju hitne mere, parnični postupci ili krivični postupci pred sudom.

Napomena: Ovaj članak je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet, niti se odnosi na pojedinačne slučajeve. Za sva pitanja u vezi sa postupcima zaštite od nasilja u porodici, kao i za pravnu pomoć obratite nam se sa poverenjem.